Biblioteka Narodowa w Belgradzie in Beograd

🕗 öffnungszeiten

kommentare 5

• 

  Jovan Pavlovic

  :: 17 April 2018 08:59:07

  Za odabrane važe jedna pravila, a za ostale druga. Uprkos postojanju jedinstvenog pravilnika biblioteke, odgovorni primenjuju njihova dodatna, nepisana, totalitaristička i šovinistička "pravila", bazirana na segregaciji.

• 

  Slavisa Grcic

  :: 28 December 2017 14:35:22

  Osnovana je 1832. u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. kada je Dimitrije Davidovićposlao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke.[1] U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar.[1] Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd.[2] Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Miloša uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.[1] U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje[1] i tu je dočekala Prvi svetski rat.[3] Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Tokom rata jedan deo tih knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene.[4][5] U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu.[1] Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen.[6][7] Uništen je knjižni fond od oko 500000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik[8]). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi.[3] Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke.[9] Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.[9] U aprilu 1946. godine biblioteka dobija zgradu nekadašnjeg hotela „Srpska kruna“ na kraju Knez-Mihailove ulice,[3] u toj zgradi se nalazi Biblioteka grada Beograda. Posle Drugog svetskog rata fond Narodne biblioteke je značajno dopunjen poklonima i legatima, među darodavnicma su bili Milan Rakić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Tihomir Đorđević, Ljubica i Danica Janković, Ljubomir Micić, Ljubica Cuca Sokić i drugi.[10] Kamen temeljac za izgradnju nove namenske zgrade Narodne biblioteke Srbije svečano je postavljeno 20. oktobra 1966.godine, a radovi na zdanju površine 24.000 metara kvadratnih završeni su šest godina kasnije 1972.godine. Preseljenje u novu zgradu započelo je maja1972. godine. Nova namenska zgrada Narodne biblioteke na Vračaru svečano je otvorena 6. april1973. godine.[11] Zgradu je projektovao arhitekta Ivo Kurtović[12] i ubraja se u spomenike kulture. Prvi strani državnik koji je posetio novo zdanje nacionalne biblioteke bio je kancelar SR Nemačke Vili Brant koji je bio u službenoj poseti SFR Jugoslaviji od 15. do 19. aprila 1973. godine, a tom prilikom poklonio je biblioteci nekoliko knjiga. Poznati francuski književnik Andre Malro biblioteci je poklonio 1975. godine rukopis svog dela „Glava opsidijana" Sve do 2002. godine 6. april je obeležavan kao Dan biblioteke, a od te godine to je 28. februar, datum kada je 1832. godine osnovana narodna biblioteke. Od 2013. godine 28. februar je i Nacionalni dan knjige. Od 2002. godine je 6. april Dan sećanja na stradanje biblioteke u

• 

  Никола Јововић

  :: 21 December 2017 21:32:48

  Имао сам веома пријатна искуства са њима приликом добијања ИБАН-a и класификације за каталог који смо издавали испред Голубарског Савеза Србије. Поред тога овде се налази непроцењиво књижевно благо које Србија поседује. У току другог светског рата бомбардовсна од стране фашиста како би се затро један добар део историје Срба. У сваком погледу препорука.

• 

  Nikola Copic

  :: 18 December 2017 12:12:06

  Osnovana je 1832. u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke. U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar. Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd. Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Miloša uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.

• 

  Miroslav Popovic

  :: 09 December 2017 08:10:45

  Poprilično velika i monumentalna građevina. Ukoliko neko ima potrebu da zaštiti svoja intelektualna prava i da dobije jedinstveni IBAN broj za neku svoju publikaciju, knjigu ili neku drugu vrstu spisa, to može uraditi u zadnjem delu biblioteke. Procedura je jednostavna i ne traje dugo. Osoblje je sasvim ljubazno i spremno da pomogne.